Каже се да колоидно сребро има широка антибактеријска и антисептичка дејства када се узима орално или ставља на рану.

Не зна се тачно како колоидно сребро делује.Међутим, истраживања сугеришу да се везује за протеине на ћелијским зидовима бактерија, оштећујући њихове ћелијске мембране.

Ово омогућава јонима сребра да прођу у ћелије, где могу да ометају метаболичке процесе бактерије и оштете њену ДНК, што доводи до смрти ћелије.

Сматра се да ефекти колоидног сребра варирају у зависности од величине и облика честица сребра, као и њихове концентрације у раствору.

Велики број малих честица има већу површину од мањег броја великих честица.Као резултат тога, раствор који садржи више наночестица сребра, које имају мању величину честица, може ослободити више јона сребра.

Сребрни јони се ослобађају из честица сребра када дођу у контакт са влагом, као што су телесне течности.

Сматра се да су „биолошки активни“ део колоидног сребра који му даје лековита својства.

Међутим, вреди напоменути да производи од колоидног сребра нису стандардизовани и могу имати озбиљне нежељене ефекте.

Комерцијално доступни колоидни раствори могу увелико варирати у начину на који се производе, као и по броју и величини честица сребра које садрже.